Приручник за К‑освајачАуторска права © 2000, 2002 Ерван Лоасан, Памела Робертс
К‑освајач је КДЕ‑ов напредни менаџер фајлова, веб прегледач и универзални приказивач.
Садржај
- 1. Преглед
- 2. Основе К‑освајача
- 3. К‑освајач као менаџер фајлова
- 4. К‑освајач, веб прегледач
- 5. Самодопуна текста
- 6. Коришћење обележивача
- 7. Уписивање поставки
- 8. Прикључци
- 9. Проширења режима приказа
- 10. Подешавање К‑освајача
- 11. Попис наредби
- 12. Питања и одговори
- 13. Заслуге и лиценца
ПрегледК‑освајач је напредан менаџер фајлова, с функцијама управљања фајловима почев од простог исецања/копирања и налепљивања, до прегледања локалних и удаљених мрежних фајлова. Садржај фасцикле може бити представљен разноврсним текстуалним и иконичким режимима приказа, укључујући и сличице-прегледе садржаја фајла. Својства фајлова и фасцикли лако се могу испитивати и мењати, а програми покретати кликом миша.
У Програмима КДЕ‑а подразумевани менаџер фајлова је Делфин. Подразумевану компоненту за прегледање фасцикли можете изменити кроз у Системским поставкама (нпр. изабрати К‑освајач).
К‑освајач је веб прегледач сагласан са ХТМЛ‑ом 4.01, са уграђеном подршком за јаваскрипт (Екма‑262), ЦСС (каскадне описе стилова) и двосмерна писма (попут арапског и хебрејског). Подржава безбедно извршавање јаванских аплета, Нетскејпове прикључке за гледање флеша, реалаудија и реалвидеа, и ССЛ за безбедну комуникацију. У напредне могућности спадају и аутоматско допуњавање УРЛ‑ова и формулара, увоз обележивача из других прегледача и прегледање са језичцима.
К‑освајач је такође изврстан свеобухватан ФТП клијент.
К‑освајач је универзални програм за приказивање, способан да приказује слике и документе без потребе за покретањем других програма. Ово омогућава угнежђивање компонената (К‑делова) из других програма — Гвенвјуа за приказ слика, Окулара за приказ ПДФ, постскрипт и других докумената.
К‑освајач је потпуно прилагодљив програм који свако може подесити према својим потребама, од мењања општег стила и величина текста и иконица, до избора ставки које се појављују у траци менија, мењања броја и положаја трака алатки, па чак и дефинисања нових комбинација тастера за пречице.
Основе К‑освајачаВажно
Као и сви КДЕ програми, К‑освајач је изузетно прилагодљив. Овај документ описује како се К‑освајач понаша под нормалним, подразумеваним поставкама.
Миш са три дугмета може бити користан како у К‑освајачу, тако у било ком другом КДЕ програму. Ако имате миш са само два дугмета, требало би да можете да подесите систем тако да истовремени притисак оба дугмета симулира треће дугме.
О коришћењу миша можете прочитати више у одељку о функцији дугмади миша.
Ако сте навикли да двоклик изводи радње, онда имајте на уму да К‑освајач подразумевано реагује на један клик, као што је и обичај у КДЕ‑у.
Будући комбиновани менаџер фајлова и прегледач, К‑освајач ће у раду аутоматски пребацивати између ова два режима, али је згодно и моћи одабрати режим при покретању К‑освајача.
Из менија покретача програма изаберите → да га покренете као прегледач.
Alt+F2 отвориће К‑извођач; ту унесите путању фасцикле и притисните Enter да покренете К‑освајач у режиму менаџера фајлова, или просто унесите неки УРЛ (нпр.
http://www.konqueror.org) да га покренете као прегледач.
Примедба
Кликните на црну стрелицу десно од иконице домаће странице да се пребаците на своју домаћу фасциклу у режиму менаџера фајлова, и обратно.
Ако је К‑освајач подразумевани менаџер фајлова, такође се аутоматски покреће кад кликнете на иконицу површи која представља фасциклу, као што је хард‑диск или иконица Смеће.
Делови К‑освајачаКратак поглед на главне делове К‑освајачевог прозора:
Насловна трака је трака преко врха К‑освајачевог прозора и функционише исто као и у другим КДЕ програмима. Кликните на средишњи део да дозовете мени насловне траке.
Трака менија је трака која садржи имена падајућих менија. Кликните на име менија да га, алтернативно, прикажете или сакријете, или употребите Alt+подвучено слово као пречицу, на пример Alt+У за мени . Разни менији описани су у секцији овог документа о траци менија.
Трака алатки садржи иконице за често коришћене радње. клик на иконицу ће је активирати. Кад лебдите показивачем изнад иконице појавиће се кратак опис онога што та иконица ради.
Неке иконице, на пример „горе“ и „назад“ на претходном снимку екрана, имају малу црну стрелицу на десној страни. Ако кликнете левим дугметом на ову стрелицу, појавиће се мали падајући мени.
клик на траку алатки дозваће мени Поставке траке алатки, који можете користити за промену њеног изгледа и положаја.
Трака локације приказује путању ка фасцикли, УРЛ‑у или фајлу. Овде можете уписати путању или УРЛ, па притиснути Enter или кликнути левим на иконицу Кретање скроз десно на траци локације, да одете на уписани УРЛ. Црна иконица на десном крају траке брише поље уноса.
Трака обележивача је област испод траке локације на претходном снимку екрана. Овде можете додавати често коришћене обележиваче. Погледајте секцију о организовању обележивача.
Прозор је главна област К‑освајача, која приказује садржаје фасцикли, веб страница, докумената или слика. Коришћењем менија можете поделити главни К‑освајачев прозор на један или више одвојених приказа (корисно за радње превлачења), или успоставити два или више приказа са језичцима.
Трака стања протеже се преко дна К‑освајачевог прозора и приказује опште информације о ономе изнад чега лебди показивач миша. Ако сте поделили главни прозор на више приказа, сваки од њих ће имати траку стања, са малим зеленим светлом на левом крају да покаже који је приказ активан. клик на траку стања дозива њен контекстни мени.
Примедба
Не брините ако К‑освајач не изгледа тачно као на овом снимку екрана, јер је изузетно подесив. Особито:
Можете користити мени да прикажете или сакријете траку менија, главну траку, траку локације и траку обележивача, или чак да додате допунску траку.
Ако су траке алатки откључане, такође их можете превући на друго место тако што кликнете на ручку на левом крају траке и померате миш док је лево дугме и даље притиснуто.
За више информација о начину измене К‑освајачевог изгледа, погледајте секцију о подешавању К‑освајача.
Облачићи и „Шта је ово“ Много о начину рада К‑освајача можете сазнати и без читања целог овог документа, ако се ослоните на облачиће и шта‑је‑ово.
Лебдењем показивачем миша изнад дугмета траке алатки добићете краћи опис онога што то дугме ради.
Шта‑је‑ово се позива преко траке менија, ставком → или пречицом Shift+F1. Показивач ће променити облик у знак питања уздуж стрелице.
Ако је тај знак питања видљив, леви клик заправо неће урадити ништа док не кликнете на виџет (или његов текст) за који је дефинисано шта‑је‑ово. Ако га има, добићете релативно опширно објашњење чему је виџет намењен. Већина дијалога које издаје К‑освајач подржава подржава шта‑је‑ово.
Радње и дугметом мишаАко кликнете левим на неку ставку у К‑освајачевом прозору, она ће бити „активирана“. То значи:
Кликните на иконицу у траци алатки да извршите радњу представљену том иконицом.
Кликните на ставку у траци менија да развијете тај мени.
Кликните на ставку менија да то урадите.
Кликните на иконицу у траци обележивача да отворите дотични УРЛ.
Кликните на везу на веб страници да би је испратили К‑освајачем.
Кликните на иконицу или име фасцикле, и К‑освајач ће ући у ту фасциклу (тј. приказати њен садржај).
По клику на име фајла или иконицу, К‑освајач ће урадити оно што мисли да је пригодно, на основу типа фајла. Обично то значи отварање ХТМЛ страница, прегледање текста, слика, Окуларових докумената, који ће сви бити приказани унутар К‑освајачевог прозора („прегледање“ значи да можете да видите фајл, али не и да га мењате).
К‑освајач разлучује тип фајла поклапајући наставак имена фајла са списком познатих типова. Ако ово омаши, покушава да погоди тип према садржају фајла. Списак познатих типова и придружених радњи можете мењати на страници Придружења фајловима у дијалогу → .
Клик средњим дугметом миша на име фајла или фасцикле, или иконицу, у суштини чини исто што и клик, само што обично отвара нови прозор К‑освајача, осим ако није попуњена кућица Отвори везу у новом језичку уместо у новом прозору на страници , у дијалогу → . К‑освајач уме да отвара везе на страницама и обележиваче, као и ставке , , и у новом језичку или прозору.
Држањем притиснутог тастера Shift при клику средњим дугметом миша, отворићете везу у позадини.
Менији на дугме мишаКлик десним дугметом на скоро било који део К‑освајачевог прозора дозваће одговарајући контекстни мени.
Примедба
Ако је у К‑освајачевим поставкама укључена опција Десним кликом уназад кроз историјат, прост клик ради исто што и дугме . У овом случају контекстном менију можете приступити померањем миша док држите притиснуто дугме.
- На насловној траци
клик било где на слободну област на насловној траци дозива мени насловне траке, допуштајући вам како да управљате положајем К‑освајачевог прозора, тако и декорацијама примењеним на све прозоре КДЕ програмâ.
- На главној траци алатки
клик било где на слободну област на главној траци издаће њен мени. У њему можете одредити и величину дугмади на траци, и да ли да буду приказана као иконице, текст, или обоје.
Ако откључате траку алатку, можете је преместити на врх, дно, лево или десно у прозору К‑освајача.
- На траци локације
Кликните у поље за унос УРЛ‑ова да изведете радње исецања, копирања, налепљивања или чишћења, или да измените могућности аутоматске допуне текста.
- Унутар приказа
Ако кликнете било где на слободну област унутар приказа, добићете мени који, између осталих опција, садржи навигационе наредбе Горе, Назад, Напред и Учитај поново.
- На фајлу или фасцикли
Ово је сасвим згодна могућност. клик на име или иконицу било којег фајла или фасцикле не само да „изабира“ ту ставку, него дозива и мени који пружа радње исецања, премештања, копирања или уклањања (на разне начине), отварање или прегледање у програму по избору, преименовање ставке, те уређивање типа фајла или својстава.
- На траци стања
Кликните на траку стања на дну прозора или приказа да додате или уклоните приказ, и закључате или повежете приказе, унутар К‑освајачевог прозора.
Прегледање помоћи, упутних и инфо страницаКДЕ странице помоћи и уникс упутне и инфо странице можете погледати директно у К‑освајачу, без потребе за покретањем К‑центра-помоћи.
Да погледате неку КДЕ страницу помоћи, унесите help:/ (на пример, naredba_programahelp:/ позива документацију К‑поште) у траку локације К‑освајача. kmail
К‑освајач олакшава и читање уникс упутних странице. На пример, упишете man:/touch или #touch у траку локације да бисте погледали страницу за наредбу touch.
За прегледање уникс инфо страница, уношење info:/dir одводи вас на фасциклу на врху инфо садржаја. До жељене странице одатле долазите просто кликтањем на везе. За директан одлазак на жељену страницу, можете уписати info:/.naredba
Примедба
Нажалост, КДЕ странице помоћи складиштене су тако да се не могу гледати у другим прегледачима. Ако то заиста желите, једино што можете је да пређете на везу и посетите http://docs.kde.org.
К‑освајач као менаџер фајловаПод Униксом и Линуксом, све фасцикле су уређене у просту хијерархију. Почињући од фасцикле на врху (знане и као корена фасцикла), структура се спушта и грана у потфасцикле и фајлове. То значи да из било које фасцикле можете доспети у било коју другу тако што идете „нагоре“ док не достигнете заједничку тачку, затим „надоле“ кроз одговарајуће потфасцикле, док не стигнете до циљне.
Положај било којег фајла или фасцикле у структури (знаној и као стабло фасцикли) може се описати „путањом“, уређеним списком фасцикли кроз које се треба спустити до циљне фасцикле или фајла. На пример, /home/pera је потфасцикла pera у потфасцикли home у фасцикли највишег нивоа, а /home/pera/razno.txt је фајл razno.txt у тој потфасцикли. Водеће / у овим путањама представља фасциклу на врху.
Свака фасцикла доступна на систему — укључујући оне на другим партицијама хард‑диска, УСБ уређају или ЦД‑РОМ‑у — појавиће се у стаблу испод /. Њихове тачне путање зависиће од подешености система (погледајте и секцију уклоњивим уређајима).
Сваки корисник на уникс систему има своју „домаћу“ фасциклу, за држање личних фајлова и поставки. На пример, /home/pera и /home/vanja. Симбол ~ често се користи да представи корисникову домаћу фасциклу, тако да ~/pismo.txt упућује на фајл pismo.txt вашој домаћој фасцикли.
Уместо ‘фасцикла’ често се користи и израз ‘директоријум’.
Режими приказаУ режиму менаџера фајлова, К‑освајач набраја фајлове и потфасцикле садржане унутар дате фасцикле, и пружа вам неке податке о њима. Путања текуће фасцикле приказана је у траци локације. Начин на који К‑освајач приказује фајлове и фасцикле углавном зависи од режима приказа, који можете одабрати из подменија → . Доступни режими приказа представљени су у наредном.
Примедба
За режим менаџера фајлова К‑освајач користи угнежђену компоненту Делфина.
У приказу иконица, који је подразумеван, фајлови су представљени иконицом која указује на тип фајла, а потфасцикле иконицом фасцикле. Њихова имена, као и ставке укључене под → , дате су испод иконице.
Сажети приказ представља садржај фасцикле као иконице са именом са стране, и ставкама укљученим под → испод имена. Ставке су груписане у колоне налик на сажети приказ у КДЕ фајл дијалогу.
У приказу детаља садржај фасцикле даје се као списак ставки, где је за сваку наведено име, величина и датум последње измене. Још неке колоне могу се укључити десним кликом на заглавље колона.
У контекстном менију реда заглавља можете изабрати између посебне и аутоматске ширине колона. Аутоматска ширина значи да ће свака колона бити широка колико најдужа ставка у њој, осим колона име код које се наставак замењује са „...“.
Редослед колона може да се измени превлачењем заглавља колона. Изузетак је заглавље име, које је увек прва колона у приказу.
Приказ са детаљима ставља текућу фасциклу у стаблолики режим (ако је укључено Прошириве фасцикле). Свака потфасцикла се може „раширити“ или „сажети“ кликом на иконицу > или v крај ње.
Сви режими приказа подржавају груписање по типу ређања изабраном под → .
Ако попуните кућицу Облачићи на страници → К‑освајачевог дијалога за подешавање, добијаћете мали, искачући информациони прозор док лебдите показивачем миша изнад имена или иконице фајла или фасцикле.
Под језичком Прегледи на страници поставки → можете укључити прегледе за одређене типове фајлова.
Ово генерално значи да ће иконица фајла бити замењена малом сликом која приказује његов садржај.
Пошто К‑освајач за стварање прегледа мора да прочита много других података поред самог имена фајла, прегледи можда нису погодни кад се приказују фајлови са удаљеног система. Ако читање допунских података са удаљених система одузима превише времена, при дну језичка Прегледи можете задати величину фајла изнад које ће преглед бити искључен.
У свим режимима приказа, К‑освајач приказује бар иконицу и име за сваку ставку. Преко из менија , или преко контекстног менија заглавља у детаљном режиму, можете изабрати још података које желите да видите уз ставке:
, , , , и .
По типу фајла, могу се додатно задати следећи критеријуми:
| : број речи и редова. |
| : величина и оријентација. |
| : извођач, албум, трајање и нумера. |
Подмени омогућава избор једног од: , , , , и .
Својства приказа фасциклеНаредне поставке одређују како се садржај фасцикле приказује у К‑освајачу, и подразумевано се складиште засебно за сваку фасциклу:
Режим приказа (иконице, сажето, детаљи).
Ређање ставки, одређено редоследом (растуће, опадајуће) и атрибутом (име, величина...) по којем се ређа.
Међусобно ређање фајлова и фасцикли — да ли се фасцикле ређају испред фајлова?
Прегледи — да ли се приказују уместо иконица (на основу поставки под језичком Прегледи у К‑освајачевом општим поставкама)?
Да ли су ставке груписане у приказима?
Да ли се виде скривени фајлови?
Који се додатни подаци (поред имена) наводе у приказу са иконицама и са детаљима?
Својства приказа се могу подесити кроз мени , а нека (попут режима приказа) и преко дугмади на траци алатки.
Дијалог својстава приказа.
Дијалог Својства приказа може послужити за брзо мењање неколико својстава одједном. Измене могу важити за текућу фасциклу, за текућу фасциклу и све потфасцикле, или чак за све фасцикле, у зависности од избора начињених у одељку Примени својства приказа на.
Ако је укључено Ова својства приказа су подразумевана, изабрана својства приказа биће коришћена за све фасцикле које још увек немају сопствена прилагођена својства.
НавигацијаДа бисте К‑освајачем дошли до неког фајла, прво треба да се прошетате кроз стабло фасцикли до фасцикле која га садржи.
За кретање између фасцикли, просто идите нагоре и надоле, уз и низ стабло:
Да сиђете у потфасциклу, кликните на њено име или иконицу. Или, ако сте је већ „изабрали“ (в. испод), само притисните Enter.
За кретање уз стабло фасцикли, можете кликнути на дугме Горе на траци алатки, притиснути Alt+стрелицу нагоре, или употребити ставку менија → .
Да „изаберете“ фајл или фасциклу у приказаној фасцикли, а да је притом не отворите, користите тастере стрелица горе и доле за кретање кроз ставке. Изабрана ставка биће истакнута, а неки подаци о њој приказани у траци стања.
Постављање режима приказа на приказ детаља може вам помоћи да уочите фасцикле у стаблу испод тренутне; у овом режиму свака фасцикла приказана је квадратићем слева. Ако квадратић садржи знак <, клик на квадратић (не на име или иконицу фасцикле) приказаће подстабло фајлова и потфасцикли садржаних у тој фасцикли. Квадратић ће се затим променити у знак v. Кликните на њега да сажмете подстабло. Пошто сте нашли тражену фасциклу, кликните на њено име или иконицу да је отворите.
Можете непосредно отићи на било коју фасциклу тако што унесете њену путању у траку локације, преко → или Alt+O. При уносу може бити корисна К‑освајачева могућност допуне текста. Не заборавите да је под Линуксом/Униксом од значаја величина слова у именима фајлова и фасцикли.
Пошто сте отишли на нову фасциклу, на претходну се можете вратити дугметом Назад на траци алатки, ставком менија → , или пречицом Alt+стрелица лево. Кад се једном вратите уназад, можете опет напред дугметом Напред на траци алатки, ставком менија → , или пречицом Alt+стрелица десно.
Алтернативно, можете отићи у родитељску фасциклу кликом на Горе на траци алатки, ставком менија → , или пречицом Alt+стрелица горе.
Савет
Кликом на квачку десно од дугмета за нагоре, назад или напред на траци алатки, или избором ових ставки из менија , добија се подмени недавно посећених локација.
Ако се не сећате где се на систему налази неки фајл или фасцикла, употребите пречицу Ctrl+F или опцију → из траке менија. Ово ће покренути програм за тражење фајлова К‑налазач. Погледајте приручник К‑налазача за помоћ у коришћењу.
Примедба
Ако име фајла или фасцикле почиње тачком, онда је то „скривени“ фајл или фасцикла, и К‑освајач их нормално неће приказивати. Да бисте видели и скривене фајлове или фасцикле, употребите ставку менија → .
Други разлог што К‑освајач можда не приказује фајл или фасциклу коју тражите, јесте што вам је прикључак филтера фасцикле подешен да приказује само извесне типове фајлова.
Сваки уклоњиви уређај (УСБ штапић, флопи и ЦД‑РОМ јединица, друге партиције хард‑диска на систему) обично ће се појавити под једном од фасцикла /, /media, /mnt, /auto, отприлике са оваквом путањом: /mnt/floppy или /cdrom. Детаљи ће зависити од подешености система.
Под Униксом, уклоњиви уређај се мора „монтирати“ (наредба mount) пошто га убаците у јединицу, исто као и друга партиција хард‑диска кад желите да јој приступите. Такође, уклоњиви уређај морате „демонтирати“ пре него што га физички уклоните, како би систем регистровао да више није доступан.
Како ћете ово урадити зависи од поставе система:
Преко извештавача о уређајима.
У КДЕ сесији, када убаците уклоњиви уређај искочиће ће прозор извештавача о уређајима. У њему можете изабрати одговарајући програм за дати медијум, или само монтирати уређај.
Ако за распоред површи користите приказ фасцикле, на површи могу стајати иконице уклоњивих уређаја. Кликните на такву иконицу да монтирате медијум. Тиме ћете такође дозвати прозор К‑освајача са приказом садржаја тог медијума. Да медијум демонтирате, кликните на иконицу и одаберите ставку . Ако желите сами да припремите једну овакву иконицу, посетите секцију „Направи“ овог приручника.
Монтирати можете и на традиционалан начин, уношењем у терминалском прозору:
mount /mnt/floppyда монтирате, на пример, флопи јединицу, и
umount /mnt/floppyда је демонтирате (пазите: umount, не unmount).
Примедба
Пре него да отварате терминал да бисте извршили mount или umount, можда ће вам згодније доћи К‑освајачева могућност извршавања наредби шкољке, → (Ctrl+E).
Брисање фајлова и фасциклиК‑освајач пружа два начина да се отарасите нежељеног фајла или фасцикле:
Можете ставку преместити у фасциклу
Trash(смеће), што је сигурнији метод, пошто је можете повратити ако схватите да сте направили грешку.Можете ставку просто обрисати, што уклања унос из фасцикле и враћа систему простор на диску њоме заузет као слободан, исто као наредба rm.
Ако желите да користите ову могућност попуните кућицу Брисање у менијима заобилази смеће на страници поставки Управљање фајловима.
Најједноставнији начин да уклоните фајл или фасциклу јесте да ставите показивач миша изнад имена или иконице и кликнете , чиме ћете дозвати мени са ставкама и .
Или, ако сте „изабрали“ унос, мени пружа вам исте те ставке ( и ).
Тастер Delete премешта одабране ставке у смеће.
Shift+Delete непосредно и неопозиво брише изабране ставке.
Примедба
Ако немате потребне дозволе, фајл или фасциклу нећете моћи да преместите или обришете.
Премештање и копирањеЗа копирање фајла или потфасцикле између фасцикли, можете:
Поставити показивач миша изнад имена или иконице и кликнути , што ће дозвати мени са ставком . Изаберите је.
Другачије, када је ставка „изабрана“, можете кликнути на дугме Копирај на траци алатки, изабрати → из траке менија, или притиснути комбинацију тастера Ctrl+C. Такође можете изабрати више фајлова и фасцикли и све их одједном копирати или преместити.
Отидите на фасциклу у коју хоћете да копирате ставку, затим је налепите дугметом Налепи на траци алатки, ставком менија → , пречицом Ctrl+V, или померањем показивача миша на празан простор у прозору и притиском дугмета миша, када ћете добити мени са ставком .
Премештање фајла или потфасцикле између фасцикли може се обавити на исти начин као копирање, осим што бирате или Ctrl+X уместо . Ставка коју сте исекли биће уклоњена из првобитне фасцикле чим извршите у новој.
Да копирате и премештате изабране ставке међу фасциклама такође можете бирањем или из контекстног менија на клик на име фајла или фасцикле у прозору менаџера фајлова.
Ову могућност активирате избором Наредбе копирања и премештања на страници поставки → .
Примедба
Можда нећете моћи да копирате или преместите фајл или фасциклу ако немате потребне дозволе.
К‑освајач такође подржава копирање и премештање фајлова и фасцикли превлачењем.
Превлачењем се можете послужити ако су отворена два примерка К‑освајача, један с фасциклом из које хоћете да копирате или преместите, а са циљном фасциклом. Ставите показивач миша изнад жељене ставке, а затим, држећи притиснуто дугме мише, превуците је на празан простор у циљној фасцикли. Пустите дугме и добићете мени са избором , или . Пазите да ставку испустите над празним простором у циљној фасцикли — ако је испустите над потфасциклом, биће копирана или премештена у ту фасциклу.
Такође можете подесити К‑освајач да приказује више од једне фасцикле унутар истог прозора, па превлачити између њих.
Овај снимак екрана представља дејство опције → из траке менија, такође доступне пречицом Ctrl+Shift+L. Њоме се главни прозор К‑освајача дели у два приказа, сваки са садржајем друге фасцикле.
Да би се могле приказати различите фасцикле по приказу, не треба да буду повезане: квадратићи здесна на дну сваког приказа треба да буду празни.
„Активни“ приказ, онај чија је путања приказана у траци локације и који реагује на наредбе за кретање и из менија, означен је малим зеленим светлом у левом доњем углу. Кликните на празан простор приказа или његову траку стања да га активирате.
Да уклоните активни приказ из прозора К‑освајача, користите пречицу Ctrl+Shift+W, ставку менија → , или клик на траку стања па из менија који се појави истоимену ставку.
Ако користите К‑освајачеве језичке, можете превлачити између њих тако што фајл превучете на етикету језичка, али га не испуштајући одмах. Одредишни језичак искочиће у први план, допуштајући вам да наставите превлачење и коначно да испустите фајл.
Ако покушате да налепите фајл или фасциклу у фасциклу која већ садржи истоимену ставку, искочиће дијалог који вас опомиње да ставка већ постоји. Тада можете учинити једно од:
Поништите налепљивање кликом на дугме .
Дајте ставки која се копира друго име. Ово можете уписивањем новог имена у поље уноса у истом дијалогу, или дугметом рећи К‑освајачу да предложи име, па кликнути на .
Ако копирате више ставки, можете и кликнути на да прескочите текућу.
Дугме можете употребити када копирате више ставки.
Бирање ставки у приказуСтавке у приказу могу се изабрати на неколико начина. Пошто се избор начини, све радње, као што су исецање, копирање, бацање у смеће или превлачење, односе се на све изабране ставке.
Можете кликнути левим негде у приказу па развући правоугаоник око групе ставки пре отпуштања дугмета миша. Тако ћете изабрати све ставке унутар правоугаоника, а претходни избор биће поништен. Ако током овога држите притиснут тастер Shift, претходни избор се задржава.
Ако држите притиснут тастер Ctrl када на ставку кликнете левим, обрће се стање изабраности те ставке. Ако је Ctrl притиснут при развлачењу правоугаоника око групе ставки (како је претходно објашњено), обрће се стање изабраности свих ставки у тој групи.
Држањем тастера Shift када кликнете левим на одређену ставку изабраћете све ставке између претходне и ове на коју сте сада кликнули.
Ако је укључено Обележивач избора под језичком Понашање у одељку поставки → , појављује се мали + или – у горњем левом углу ставке над којом лебди миш. Кликом на овај знак ставку бирате или изостављате.
Ако притиснете тастер стрелице, PageUp, PageDown, Home или End, биће изабрана нова текућа ставка а претходни избор поништен.
Ако држите тастер Ctrl док притискате један од претходно поменутих, избор остаје неизмењен.
Ако пак држите тастер Shift док притискате неки од претходних, биће изабране све ставке између претходне и нове текуће ставке.
Притиском Ctrl+Space обрће се стање изабраности текуће ставке.
Ctrl+A изабира све ставке у приказу.
Ctrl+Shift+A обрће стање изабраности свих ставки у приказу.
Почните да куцате првих неколико слова имена фајла или фасцикле, и поклопљена ставка ће бити изабрана. Избор чистите притиском на Esc да откажете претрагу тастатуром, или сачекавши прековреме од 1 секунде.
Понекад хоћете да обришете, копирате или преместите неколико у извесном смислу сличних фајлова. На пример, можда желите да све ПНГ слике преместите из једне фасцикле у другу. К‑освајач ово олакшава допуштајући вам да изаберете више фајлова на основу сличности у њиховим именима.
Употребите ставку менија → → или пречицу Ctrl+S. Добићете мали дијалог у који можете унети образац имена фајла, са џокерским знаковима * (поклапа било који број знакова) и ? (поклапа један знак). Кликните на и К‑освајач ће истаћи све фајлове чија се имена поклапају. На пример:
zastava*.pngzastavaи завршавају се са.png.poruka?.txtporuka1.txtиporuka9.txt, али нећеporuka99.txt.
Пошто сте изабрали фајлове, можете сузити избор ставком менија → → тако што задате које од фајлова треба уклонити из избора.
Да поништите избор, употребите ставку менија → → или просто кликните на празан простор у приказу.
Можете и „обрнути“ избор — то јест, из избора уклонити све тренутно изабране фајлове, а додати све који нису били изабрани. Ово чините ставком менија → → или пречицом Ctrl+Shift+A.
Направи новоКад је К‑освајач у режиму менаџера фајлова, одабир из менија , или из контекстног менија који добијате кликом на празан простор у приказу фасцикле, даје вам подмени којим у текућој фасцикли можете створити једно од следећег:
Лак начин стварања нових фасцикли.
За стварање празног обичног текстуалног фајла. Добићете дијалог за унос имена фајла.
Ствара основу ХТМЛ изворног фајла. Име фајла које задате у дијалогу најбоље је да има наставак
.html, да касније не би дошло до забуне.Према томе који су програми инсталирани и придружењима фајловима, приказано је више ставки менија за стварање оквирних докумената разних типова.
Направите иконицу за отварање К‑освајача над задатом фасциклом или веб страницом. Као и код , да би се иконица појавила на површи направите је у фасцикли
~/Desktop, или кроз подмени на десни клик на празан простор површи.Ствара симболичку везу ка локалном фајлу или фасцикли.
Опција врло корисна када желите да направите иконицу за покретање одређеног програма. Отвара дијалог са неколико страница под језичцима. На првој, Опште, бирате иконицу и текст који ће ићи са њом. Друга страница, Дозволе, омогућава да одредите ко све може да користи или мења иконицу. На страници Програм уносите наредбу која ће покренути програм, на пример,
kwriteда покренете уређивач текста К‑писање.kwrite /home/pera/obaveze.txtотворило би фајл/home/pera/obaveze.txtу К‑писању. Напредне поставке, као што су типови фајлова које програм може да отвара, такође су расположиве на овој страници.Да би се иконица појавила на површи, направите везу у фасцикли
~/Desktop(може се и другачије звати, у зависности од тога како је КДЕ инсталиран и подешен), или позовите подмени кликом на празан простор површи, уместо унутар К‑освајачевог прозора.Ако имате много специјализованих веза ка програмима, а не желите да закрчите површ, можете их направити у фасцикли програма. У К‑освајачу, изаберите → , затим направите једну иконицу на површи која ће отварати фасциклу програма, што је обично
~/.local/share/applications.Да поставите везу ка програму на панел, прво је направите у фасцикли програма, а затим превуците иконицу на празан простор панела.
Ставкама у овом подменију можете правити иконице за монтирање уређаја и отварање К‑освајача са приказом њиховог садржаја. За демонтирање уређаја, пошто сте обавили шта сте желели, кликните на иконицу и одаберите . Међутим, у већини случајева желећете да оваква иконица стоји на површи.
Мењање имена и дозволаДва најлакша начина за измену имена фајла или фасцикле јесу или да кликнете на њу и одаберете , или да је изаберете и притиснете тастер F2.
Да измените име или дозволе фајла или фасцикле, кликните на име или иконицу, па изаберите ставку ; или, ако сте изабрали фајл или фасциклу, можете употребити ставку менија → (Alt+Return).
Ово ће отворити дијалог својстава са неколико страница под језичцима:
Опште даје неке опште податке о ставци и допушта вам измену њеног имена, и, ако се ради о фасцикли, придружене иконице.
Дозволе приказује власништво ставке и дозволе приступа, које можете ту и изменити.
Ако желите да направите копију постојећег фајла под другим именом (можда као резерву) у истој фасцикли као изворни фајл, копирајте га и налепите као и обично, и искочиће дијалог који се жали да фајл већ постоји. Само упишите ново име у дијалога и притисните дугме (или, ако вас мрзи, дугме саставиће ново име место вас).
Подешавање придружења фајловима С КДЕ‑ом стижу многи програми, који отварају разне типове фајлова. Најчешће ће подразумеване поставке радити баш како треба, али К‑освајач вам пружа и моћан систем за одређивање који ће програм отварати који тип фајлова. За више детаља употребите ставку менија → , па у дијалогу за подешавање Придружења фајловима, и кликните на дугме .
У командној линијиМада је К‑освајач моћан и прилагодљив графички менаџер фајлова, искусан корисник Уникса повремено пожели да сиђе коренима, да ради на нивоу текстуалне командне линије.
Можете, наравно, отворити примерак Конзоле, нпр. кроз К‑освајачев ставку менија → , или притиском F4.
Ако желите само да покренете програм или прикажете УРЛ, то може бити лакше опцијом → (Ctrl+E).
→ (Ctrl+E) отвара мали дијалог командне линије где можете унети наредбу шкољке, попут ps -ax | grep kdeinit. Имајте у виду да овде нису подржани сви терминалски контролни знакови, па наредбе попут top и less неће правилно радити. Али је зато сасвим при руци, без застоја који узрокује покретање Конзоле.
За сложеније поступке, К‑освајач има још једну фину могућност: ставку менија → , која отвара терминалски прозор као приказ унутар К‑освајача.
К‑освајач, веб прегледач
Пошто се повежете на Интернет, К‑освајачем можете прегледати Веб једнако лако као што управљате локалним фајловима. Просто упишете УРЛ у траку локације, притиснете Enter, и кренули сте!
Ако се повезујете модемом преко телефона, за остваривање везе користићете КППП или сличан позивачки програм.
Ако вам је рачунар повезан на локалну мрежу (ЛАН) која на Интернет пропушта преко проксија, мораћете да подесите К‑освајач да користи прокси. То се може урадити на страници → дијалога → .
Ако се башкарите у високопропусној кабловској вези, провајдер вам је вероватно дао спољашњи кабловски модем који са рачунаром остварује етернетску везу. Нажалост, детаљи начина успостављања везе зависе од провајдера и, донекле, од уникс/линукс дистрибуције коју користите. Неки провајдери повезују кориснике на Интернет преко прокси сервера, у ком случају ћете морати да подесите К‑освајач да га користи. За помоћ, може бити корисно да претражите архиву поштанске листе корисника̂ ваше дистрибуције.
Примедба
Порука о грешци, попут „непознат домаћин“, обично значи да К‑освајач не може да нађе везу ка Интернету или да сте унели неисправан УРЛ.
Сурфовање и тражењеКад једном остварите везу са Интернетом, можете сурфовати К‑освајачем или било којим другим прегледачем.
Унесите УРЛ у траку локације, притисните Enter или кликните на дугме 
, и К‑освајач ће преузети и приказати дату страницу. Ако сте је раније посећивали, К‑освајачева могућност самодопуне текста може убрзати поновно уношење УРЛ‑а. Ту је и могућност веб пречица, за лакшу употребу претраживача Веба.
Кликните на везу на страници да је отворите.
Да везу отворите у новом примерку К‑освајача тако да тренутна страница остане видљива, на везу кликните дугметом миша и изаберите ставку . Алтернативно, можда ће вам више одговарати : прегледање с језичцима омогућава да држите известан број страница у истом К‑освајачевом прозору, и брзо се пребацујете између њих једним кликом миша.
Ако желите да посматрате више страница истовремено, можете активирати режим вишеструког приказа избором → (Ctrl+Shift+L) или → (Ctrl+Shift+T). Ово може бити корисно при прегледању запетљаног скупа ХТМЛ страница, али пазите да мали оквир везе у доњем десном углу буде празан док ово чините.
На претходну страницу можете се вратити пречицом Alt+стрелица лево, дугметом траке алатки , или кроз мени → .
Слично, кад сте се једном вратили назад, можете поново отићи напред пречицом Alt+стрелица десно, дугметом , или кроз мени → .
Зона приказа може се клизати на неколико начина: тастерима стрелица горе и доле, преко клизачке траке, точкићем миша или тастерима PgUp и PgDn.
Када читате дугачку веб страницу, можете употребити К‑освајачеву могућност аутоматског клизања. Покрећете га притиском Shift+доле или Shift+горе; накнадним притиском ових тастера успоравате или убрзавате клизање. Притиском тастера Shift клизање привремено паузирате или настављате, а притиском било ког другог тастера укидате клизање.
Аутоматско клизање ради само у режиму приказа .
Ако из било ког разлога желите да зауставите преузимање, притисните тастер Esc, дугме траке алатки или ставку менија → .
Ако посматрате веб страницу док је укључена трака ХТМЛ‑а, требало би да видите две нове иконице на њој: 
и 
. Користите их да прилагодите величину текста на сајту, ако вам је подразумевана тешка за читање. Колико ће добро ово радити, зависи од тога колико је добро састављена веб страница.
Прегледање с језичцимаКоришћењем ове могућности можете учинити да К‑освајач учитава веб странице у истом прозору, и пребацивати се између њих путем језичака. На овај начин можете предучитати страницу „у позадини“, док настављате да читате тренутну.
Да бисте користили прегледање са језичцима, кликните на везу и из падајућег менија изаберите , или кликните на њу. Страница ће, као и обично, бити преузета и приказана, али с језичцима дуж врха приказа, по језичак за сваку страницу. Кликните на језичак да прикажете страницу под њим, или користите пречице Ctrl+, и Ctrl+. за кружење кроз језичке. Такође можете клизати кроз језичке миша, док је показивач миша изнад траке језичака (под претпоставком миш има точкић). Двоклик на празан простор траке језичка отвара нови језичак.
Ако је укључена опција Отвори нови језичак у позадини на страници Опште у дијалогу за подешавање, кликом на везу страница се преузима и ставља под нови језичак, али неће бити приказана док не кликнете на језичак.
Ако попуните кућицу Отвори везу у новом језичку уместо у новом прозору на страници у дијалогу → , клик на везу отвориће страницу под новим језичком, а ако притом још држите притиснут тастер Shift, страница ће бити отворена у позадини.
клик на језичак дозива мени са следећим опцијама:
- (Ctrl+T)
Отвара нов, празан приказ странице под језичком. Затим у њега можете преузети веб страницу уносом УРЛ‑а у траку локације или одабиром из траке обележивача.
- (Ctrl+D)
Удвостручите језичак, односно отворите исту страницу под другим језичком.
- (F5)
Поново учитава садржај тренутног језичка.
Приказује подмени са свим другим језичцима. Са овог списка можете активирати неки језичак.
- → (Shift+F5)
Поново учитава садржај сваког језичка.
- →
Затворите све осим изабраног језичка.
- (Ctrl+Shift+B)
Уклања страницу под језичком из тренутног прозора К‑освајача и отвара је у новом примерку К‑освајача.
- (Ctrl+W)
Затворите изабрану страницу под језичком.
Веб пречицеК‑освајач поседује могућност веб пречица, којима ако су укључене, можете прослеђивати упити директно претраживачу или сличном веб сајту, без потребе да претходно одете на сајт.
На пример, уписом gg:konqueror у траку локације и притиском на Enter затражићете Гуглу да потражи странице у вези с К‑освајачем.
Да погледате расположиве веб пречице, можда и додате неку своју, отворите модул „веб пречице“ под категоријом Радни простор у Системским поставкама.
Приступни тастериК‑освајач пружа пуну подршку за ХТМЛ атрибут accesskey у формуларима и везама. Приступни тастери допуштају вам да користите тастатуру за функције које би се нормално изводиле мишем, као што је праћење веза. Предност овога је, сасвим просто, што корисници могу саобраћати са страницом уређајима без показивача.
Ова могућност мора да се укључи попуњавањем кућице Активација приступних тастера тастером Ctrl на страници поставки Прегледање Веба.
Да активирате приступне тастере у К‑освајачу, притисните и пустите Ctrl. Кад се ово учини, ако дата веза на веб сајту садржи атрибут accesskey, изнад ње би требало да се појаве знакови који указују шта треба притиснути да се испрати. Тада можете откуцати наведене знакове уместо кликтања мишем на везу. Да искључите једном активиране приступне тастере, опет притисните Ctrl.
Примедба
Правилно коришћење ове могућности изискује да је дизајнер веб странице, користећи атрибут accesskey, доделио приступни тастер одређеној вези. Многи веб дизајнери не укључују accesskey у своје везе и формуларе, те ће, последично, за такву веб страницу ова могућност бити неупотребљива.
Идентификација прегледачаКад се К‑освајач повезује на веб сајт, шаље нешто сажетих података за идентификацију прегледача, познатих као ниска „корисничког агента“. Многи веб сајтови користе ове податке за прилагођавање страница које шаљу назад, већ према врлинама и манама разних прегледача.
Нажалост, неки лоше дизајнирани сајтови одбијају сарадњу ако користите прегледач који сајт не препознаје као „добар“, без обзира на то што К‑освајач, кад му се пружи прилика, ради задовољавајуће са великом већином веб страница.
Овај проблем можете решити тако што измените податке за идентификацију прегледача које К‑освајач шаље одређеним сајтовима или доменима, у модулу „Идентификација прегледача“ под категоријом Мрежа у Системским поставкама.
Примедба
До проблема с радом веб странице такође може доћи због употребе јаве или јаваскрипта на њима. Ако сумњате да би то могао бити случај, проверите да ли су укључени у одељку Јава и јаваскрипт дијалога за подешавање.
Уписивање и штампање ставки са ВебаКад гледате веб страницу, можете је сачувати (или барем њен основни ХТМЛ или други изворни текст) на локални диск помоћу → . Ако страница садржи оквире, биће доступна и ставка → . Кликните у оквир који прво желите да сачувате.
Ако страница користи позадинску слику, можете је захватити и сачувати ставком → .
Али ако желите само ту углађену слику најновијег „ферарија“, онда ће вам клик на њу дати мени са ставком . Припазите да овиме не кршите ауторска права аутора, и затражите дозволу пре него што овако сачуване слике употребите за било шта друго до да их са задовољством гледате.
Ако кликнете на везу (која може бити и слика) и одаберете из искачућег менија, основни ХТМЛ, или сличан изворни текст, биће преузет и сачуван на локални диск.
клик на везу (која може бити и слика) и одабир копираће УРЛ везе у клипборд, тако да га можете налепити, рецимо, у е‑пошту пријатељици, да је обавестите о том новом, дивном сајту.
клик на слику и одабир копира УРЛ слике у клипборд.
Да сачувате веб страницу у целости, са свим сликама, изаберите из менија . Имајте у виду да ову могућност обезбеђује прикључак, који можда није инсталиран на вашем систему. Страница ће бити сачувана као један фајл, са наставком .war, и може се отворити кликом на име фајла док К‑освајач ради у режиму менаџера фајлова.
Копију странице коју гледате лако можете одштампати помоћу ставке менија → (или ), или дугметом Штампај на траци алатки.
ФТПФТП (протокол за пренос фајлова) један је од најранијих, и можда још увек и најбољи начин преноса фајлова између рачунара на Интернету.
Преко ФТП‑а можете гледати фајлове и фасцикле на удаљеним рачунарима баш као да су на вашем сопственом систему, преузимати их на свој рачунар уобичајеним превлачењем или копирањем и налепљивањем у К‑освајачу, и, ако је дозвољено, отпремати фајлове са свог рачунара на фајл системе других рачунара. Да ово испробате, унесите УРЛ
ftp://ftp.l10n.kde.org
у траку локације и притисните Enter. Ако сте повезани на Интернет, требало би да добијете приказ фасцикле ftp на КДЕ‑овом серверу локализације.
Примедба
Мада би, строго говорећи, ФТП УРЛ‑ови требало да се уносе са ftp:// на почетку, а веб УРЛ‑ова са http://, К‑освајач обично и без тога може да погоди на шта се мислило, те умеће ове префиксе уместо вас када их испустите.
Кад приступате ФТП сајту, често ће тражити од вас неки вид корисничког имена и лозинка. Да би поједноставили ствари, многи ФТП сајтови који нуде фајлове за слободно преузимање, прихватиће као корисничко име ниску anonymous и вашу адресу е‑поште као лозинку; да би вам још више олакшао живот, К‑освајач ће их аутоматски попунити за вас.
Примедба
Ако покушате да приступите ФТП сајту који не тражи корисничко име и лозинку, али који је сувише заузет да би прихватио додатна повезивања, К‑освајач често протумачи поруку о заузећу као захтев за име и лозинку, па вам избаци дијалог тражећи да их попуните.
Сајтови који више брину о безбедности захтеваће исправно корисничко име и лозинку, у ком случају ће вам их К‑освајач затражити. Корисничко име такође можете укључити у УРЛ, док га уписујете у траку локације, нпр.
ftp://korisnik@ftp.l10n.kde.org
К‑освајач ће вам потом затражити само лозинку.
К‑освајач такође подржава аутоматска пријављивања, задата у фајлу .netrc. Детаљи о томе како да укључите ову могућност дати су на https://konqueror.org/faq/#DoesKonquerorsupportautomaticftploginsvianetrcfiles
УРЛ‑ови са бројевима портаАко у УРЛ‑у задате број порта, на пример http://intranet.firma.co.rs:1080, можете добити поруку о грешци попут Access to restricted port in POST denied. До овога долази из безбедносних разлога. Ако ипак морате да приступите серверу на овом порту, просто додајте ред
OverridenPorts=CommaSeparatedListOfAllowedPorts
у kio_httprc у фасцикли $(qtpaths --paths GenericConfigLocation).
На пример
OverridenPorts=23,15
(не треба да садржи ниједан размак).
К‑освајач ће одбијати следеће портове:
1, 7, 9, 11, 13, 15, 17, 19, 20, 21, 22, 23, 25, 37, 42, 43, 53, 77, 79, 87, 95, 101, 102, 103, 104, 109, 110, 111, 113, 115, 117, 119, 123, 135, 139, 143, 179, 389, 512, 513, 514, 515, 526, 530, 531, 532, 540, 556, 587, 601, 989, 990, 992, 993, 995, 1080, 2049, 4045, 6000, 6667
Самодопуна текстаМожете подесити К‑освајач да помаже док уносите УРЛ у траку локације, укључивањем могућности самодопуне текста. Кликните на празан део поља за унос траке локације, па одаберите из искачућег менија . Биће вам понуђен избор следеће две опције:
Добијате оно што уписујете.
Кад сте уписали део путање или УРЛ‑а, притисак на Ctrl+E или Tab допуниће унос ако је то могуће учинити недвосмислено.
Док пишете у пољу траке локације, К‑освајач ће аутоматски проширити дотле написано на једну могућу целу путању или УРЛ, истичући додате знакове. Наставите с уносом ако то није оно што желите, или притисните Enter да прихватите понуђену допуну.
Док куцате, појавиће се падајући списак с могућим погоцима за дотле уписано. Кад се жељена путања или УРЛ појаве на списку, кликните на ставку. Ставку можете одабрати и тастером стрелице нагоре или Tab, и стрелице надоле или Shift+Tab, па онда притисните Enter.
Попут аутоматског режима, осим што дотле уписано проширује до првог следећег знака / у путањи или УРЛ‑у. Притисните Ctrl+E или Tab да прихватите предлог, а Enter кад је довршена цела путања или УРЛ.
Ово је комбинација обе претходно описане опције.
Ова ставка је дата на дну подменија, и омогућава вам да вратите подразумевано понашање падајућег списка.
Најбоље је да испробате све ове режиме, да утврдите који вам најбоље лежи.
Коришћење обележивачаМада К‑освајачеве обележиваче можете користити за памћење локација личних фајлова и фасцикли, најкориснији су кад претражујете Веб, за састављање списка корисних сајтова.
Мени отварате кликом на наслов менија. Пошто се списак развије, кроз њега се можете кретати стрелицама или мишем, па притиснути Enter или кликнути да посетите изабрану локацију.
За додавање нове ставке списку, користите → , или Ctrl+B, или кликните на празан простор на веб страници (или у приказу фасцикле) и из искачућег менија одаберите .
Списак обележивача може садржати потфасцикле са другим обележивачима, а њих можете направити помоћу → . За додавање обележивача у потфасциклу радије него у главни списак, изаберите фасциклу са списка, па употребите ставку у тој фасцикли.
Ако унесете bookmarks: у траку локације, појавиће се домаћа страница обележивача са прегледом свих обележивача по фасциклама.
Обележиваче можете уређивати помоћу уређивача обележивача.
Уписивање поставкиЗа поједине фасцикле можете задати засебне поставке менија . Да ово урадите, идите на → и измените поставке приказа по жељи. Затим примените својства приказа на текућу фасциклу, што ће у њој створити фајл .directory који ће садржати поставке. Поставке посебне по фасцикли уклањате или исто у овом дијалогу, или простим брисањем фајла .directory.
Примедба
Згодна употреба ове могућности је када имате фасциклу пуну слика. За њу можете поставити да се приказују сличице кад је отворите (преко → и у менију ), а да то не важи за остале фасцикле.
ПрикључциИздања КДЕ‑а садрже неке корисне прикључке који се уклапају у К‑освајач на различите начине. Укратко су представљени у наредном.
Употребите → да отворите дијалог са свим инсталираним прикључцима и изаберете оне које желите. Свим прикључцима може се приступити кроз мени .
У дијалогу ће бити набројани само прикључци који одговарају тренутном режиму (менаџер фајлова или прегледач преко КХТМЛ‑а/КуТ‑вебенџина).
Режим прегледача
- превод веб странице
Користи сервис машинског превођења Гуглов преводилац да преведе текућу ХТМЛ страницу на било који од понуђених језика. Може се покренути помоћу → .
Ако изаберете део текста на страници, биће преведен само тај део уместо целог УРЛ‑а.
Важно
Машинско превођење није савршено! Гугл ће у најбољем случају дати груб превод, а у најгорем нешто потпуно смешно. Немојте доносити важне одлуке према ономе што сте прочитали са странице преведене Гуглом, већ претходно обавезно потврдите тачност превода.
Примедба
Целе веб странице се могу преводити само када су доступне преко Веба. За било шта друго, идите директно на сајт Гугла и тамо налепите текст који желите да преведете.
- приказивач ДОМ стабла (само преко КХТМЛ‑а)
Приказивач ДОМ стабла омогућава програмеру да прикаже стилове, атрибуте и елементе веб документа.
Избор → отвара нови прозор са објектним моделом документа (ДОМ‑ом) текуће ХТМЛ странице.
Подразумевано приказ почиње од кореног чвора документа, на пример
documentElement. Сви остали видљиви чворови или су деца или потомци кореног.Ако желите да измените ДОМ стабло, мораћете за то да употребите неку спољашњу скрипту.
- валидатор веб странице (само преко КХТМЛ‑а)
Овај прикључак користи В3Ц‑ов оверивач ХТМЛ‑а да овери текућу страницу, што је врло корисно при изради веб страница.
- и
Опција овере ХТМЛ‑а омогућава вам да упоредите свој ХТМЛ документ са прописаном синтаксом ХТМЛ‑а и добијете извештај о евентуалним грешкама. Овером обезбеђујете да се ваше веб странице правилно виде у свим прегледачима.
Омогућава вам да оверите ЦСС опис стила угнежђен у ХТМЛ или ИксХТМЛ документу. Правилан ЦСС је кључан за одржавање усаглашеног изгледа вашег веб сајта без обзира на прегледач којим му се приступа.
Потврдите да међу везама на вашем сајту нема преусмеравања нити прекинутих веза. Ова алатка рекурзивно проверава све везе на сајту.
Оверава текућу страницу али без приказа резултата у другом прозору или језичку, као што то чине претходне радње. Употребом ове ставке активирате радњу која даје сажетак оверавања.
Овом ставком можете погледати и подесити претподешене овериваче којим оверавате свој ХТМЛ и ЦСС
- ХТМЛ поставке (преко КХТМЛ‑а)
Изаберите → да укључите и искључите разне поставке ХТМЛ‑а без посезања у дијалог за подешавање.
Укључите или искључите употребу јаваскрипта у К‑освајачу.
Укључите или искључите употребу јаваскрипта у К‑освајачу.
Укључите или искључите употребу колачића у К‑освајачу.
Укључите или искључите употребу инсталираних прикључака у К‑освајачу.
Укључите или искључите учитавање слика на веб страницама.
Активирајте или деактивирајте употребу проксија у К‑освајачу као прегледачу.
Активирајте или деактивирајте употребу кеша у К‑освајачу као прегледачу.
Подмени омогућава вам да подесите како К‑освајач користи кеш. Могућности су:
- архивирање веб странице (само преко КХТМЛ‑а)
Позвана помоћу → , ова алатка ствара архивски фајл (
.war) за тренутно приказану веб страницу, укључујући и све слике. Кликните на име архивског фајла да прикажете сачувану страну.- аутоматског освежавање (само преко КХТМЛ‑а)
Ово ради на било којем делу само за читање (иако се тренутно прикључује само у КХТМЛ део). Омогућава вам да задате К‑освајачу период на који ће аутоматски освежавати страницу. Ово је корисно за странице попут вести, а посебно за оне који користе режим киоска.
- мини‑алатке (само преко КХТМЛ‑а)
Овај прикључак додаје изведбу за тзв. активне обележиваче. То су мали јаваскриптни програми који се могу сачувати и користити као обични обележивачи веб страница. Тиме се добијају једноставне алатке „на један клик“ које могу додати значајну функционалност прегледачу.
- релације документа (само преко КХТМЛ‑а)
Приказује релације документа.
Режим менаџера фајлова
- филтер фасцикли
Овим управљате преко → (Ctrl+Shift+I), где можете изабрати по типу ставке које се приказују у фасцикли.
- галерија слика
У режиму менаџера фајлова, можете одабрати → (или притиснути Ctrl+I) да створите ХТМЛ страницу са сличицама за све слике у текућој фасцикли. Подразумевано име ХТМЛ странице је
images.html, а сличице се стављају у нову фасциклуimages.Када покренете прикључак за галерију слика, појавиће се дијалог у коме подешавате начин стварања галерије.
Изглед странице
- Овај дијалог служи за подешавање изгледа странице галерије.
Ова опција даје поље у које уносите жељени наслов странице са галеријом слика.
Ову опцију чини клизач и бројчаник којим подешавате број сличица по једној врсти у галерији.
Овом кућицом одређујете да ли се виде имена фајлова испод сличица у галерији.
Овом кућицом одређујете да ли се виде величине фајлова испод сличица у галерији.
Овом кућицом одређујете да ли се виде димензије слика испод сличица у галерији.
Овај падајући списак омогућава бирање фонта који се користи за испис текст у галерији.
Овим бројчаником мењате величину изабраног фонта.
Ова опција даје бирач боје исписа у галерији, под коју спадају све зоне са текстом.
Ова опција даје бирач боје позадине у галерији.
Фасцикле
- Кроз дијалог фасцикли бирате где ће галерија бити сачувана. Овде такође можете подесити које се фасцикле користе.
Бирач фајлова у коме одређујете где ћете сачувати ХТМЛ страницу начињене галерије.
Овом кућицом активирате рекурзију кроз потфасцикле. Ако је кућица попуњена, активирају се клизач и бројчаник за избор дубине рекурзије.
Овом кућицом задаје се стварање фасцикле у коју треба копирати изворне слике садржане у галерији.
Ова кућица позива бирач фајлова ради задавања фајл са коментарима за галерију. Фајл са коментарима садржи поднаслове слике.
Формат овог фајла је:
# ово је коментар, редови који почињу са '#' игноришу се ИМЕФАЈЛА1: Опис ИМЕФАЈЛА2: Опис
Сличице
- У дијалогу сличица подешавају се својства сличица у галерији.
Из овог падајућег списка бирате формат у коме ће сличице бити записане.
Ова опција даје клизач и бројчаник за подешавање величине сличица у галерији.
Ова кућица активира падајући списак за промену дубине боја за сличице, ако желите да буде различита од оне за изворну слику.
- трака претраге
Даје текстуално поље за лак приступ претраживачима попут Гугла. Кликните на иконицу лево од поља да отворите мени из којег можете бирати различите претраживаче и подешавати њихове веб пречице.
- прикључак за наредбе шкољке
Овај прикључак омогућава извршавање наредби шкољке у текућој фасцикли, уз приказ излаза у засебном прозору.
Проширења режима приказаК‑освајач пружа још неке приказе под → у режиму менаџера фајлова и прегледача, када су инсталирани одговарајући програми и прикључци.
У режиму менаџера фајлова, додатни прикази су из програма Фајлајт и преко К‑освајачевог прикључка.
Прикључак ФС‑вју за К‑освајач пружа још један режим приказа за објекте МИМЕ типа inode/directory, за локалне фајлове. Може се узети као алтернатива разним приказима иконица и спискова при прегледању садржаја локалног фајл система.
Јединствено својство ФС‑вјуа је у томе што може да прикаже целе угнежђене хијерархије фасцикли, користећи тзв. мапу стабла за графичку представу. Мапе стабла омогућавају сагледавање метрике објеката у угнежђеним структурама: сваки објекат се представља правоугаоником површине сразмерне метрици. Збир метрика дечијих објеката мора бити једнак или мањи од метрике родитељског.
У ФС‑вјуу за метрику се узимају величине фајлова и фасцикли, при чему се величина фасцикле дефинише као збир величина свих њених подставки. Овако се велики фајлови, чак и они дубоко у хијерархији фасцикли, лако могу уочити преко великих правоугаоника. ФС‑вју се може схватити као графичка и интерактивна варијанта уникс наредбе du.
Уклапање ФС‑вјуа у К‑освајач омогућава коришћење стандардних могућности, попут контекстних менија над фајловима и радњама осетљивим на МИМЕ типове. Али је одлучено да се промене у фајл систему не надзиру аутоматски: ако изван К‑освајача обришете фајл приказан у ФС‑вјуу, морате ручно ажурирати приказ, нпр. притиском на F5, да бисте видели измену. Ово је због тога што би иначе потенцијално огроман број фајлова морао да буде надзиран, што би могло довести до превеликог трошења ресурса система ради једне споредне могућности.
Овај одељак детаљно описује графичку представу ФС‑вјуа.
Ставку у мапи стабла чини један правоугаоник који представља фајл или фасциклу у фајл систему. Ради лакшег кретања, дате су разне опције за бојење и етикетирање правоугаоника.
Боја правоугаоника може да се измени помоћу → . Боја може или представљати дубину, чиме се лакше сагледава угнежђивање, или неки од атрибута фајла, попут имена, власника, групе или МИМЕ типа.
Етикету правоугаоника могу чинити различити атрибути фајла или фасцикле. За сваки атрибут можете изабрати да ли ће се уопште видети, па онда да ли само ако има довољно места или ће се потребан простор одузимати од деце (чиме се нарушава концепција чисте мапе стабла). Поред овога, можете задати и релативну локацију етикете у правоугаонику.
За алгоритме исцртавања мапе стабла треба да важи правило да је површина правоугаоника сразмерна метрици ставке. Код мапа стабла у ФС‑вјуу, ово правило није увек задовољено. На пример, исцртавају се ивице које одузимају нешто простора, што се преноси на губитак простора у дечјим ставкама. (Што је правоугаоник ближи квадрату, то се мање простора губи на ивице.)
Слично, за добар преглед боље је да сваки правоугаоник има бар име за етикету. Можете изабрати да се увек резервише довољно простора за етикету, или да се етикете исцртавају само ако има довољно слободног простора. У потоњем случају, помажу вам облачићи који искачу када се миш задржи над ставком. Облачићи приказују податке о ставци, заједно са родитељским фасциклама све до корене ставке мапе стабла.
Начин на који се простор ставке дели у подзоне за децу препушта се изведбама. Најбоље је остварити такву поделу у којој има што више правоугаоника блиских квадрату, што због етикета што због мањег губитка простора на ивице. Најбоље методе у овом смислу су по врстама, по колонама и рекурзивна бисекција.
Преко ставке менија → можете одредити најмању површину коју ставка мора имати да би била исцртана. Ако ставка садржи неприказане дечије ставке, њен простор биће прошаран да би се указало на то.
ФС‑вју подржава бирање више ставки, слично приказу иконица и списка, тако да неке радње можете извршити истовремено над више фајлова. Један клик мишем увек бира једну ставку под показивачем. Клик мишем уз држање тастера Shift бира опсег, док клик уз држање тастера Ctrl обрће избор. Када изаберете једну ставку, више не можете изабрати њене подставке. Избор ставке такође ће поништити евентуални претходни избор њених родитељских ставки.
Кроз мапу стабла можете се кретати и тастатуром: тастери стрелица лево и десно премештају текућу ставку између сродника, а стрелице доле и горе померају кроз хијерархију угнежђивања. Space бира ставку, у комбинацији са Shift‑ом бира опсег ставки, а са Ctrl‑ом обрће изабраност текуће ставке. Притисните Enter да извршите радњу отварања над текућом ставком.
Подешавање К‑освајачаКао што важи за КДЕ у целини, и К‑освајач је изузетно подесив, те заиста можете остварити изглед и осећај који најбоље одговара вашим потребама и жељама.
У свежој инсталацији КДЕ‑а, прозор К‑освајача садржи траку менија, главну траку и траку локације, а можда и траку обележивача.
За детаље о подешавању трака алатки и пречица погледајте одељке о тракама алатки и пречицама у Основама КДЕ‑а.
Ставка → позива дијалог у којем можете управљати већином аспеката понашања К‑освајача.
Садржи неколико секција које се бирају кликом на једну од иконица на левој страни дијалога:
Опште — подесите опште понашање К‑освајача
Перформансе — подесите поставке за побољшање перформанси К‑освајача
Обележивачи — подесите домаћу страницу са обележивачима
Управљање фајловима — подесите како се К‑освајач понаша у режим менаџер фајлова
Начини приказа — подесите режиме приказа у менаџеру фајлова
Навигација — подесите кретање у менаџеру фајлова
Сервиси — подесите сервисе у менаџеру фајлова
Опште — подесите опште поставке менаџера фајлова
Придружења фајловима — подесите придружења фајловима
Смеће — подесите поставке смећа
Прегледање Веба — подесите понашање прегледача
Прокси — подесите жељене прокси сервере
Изглед — подесите како се приказују веб странице
Адблокови филтери — подесите Адблокове филтере у К‑освајачу
Кеш — подесите поставке веб кеша
Историјат — подесите историјат у бочној траци
Колачићи — подесите како раде колачићи
Идентификација прегледача — подесите како се К‑освајач представља
Јава и јаваскрипт — подесите понашање јаве и јаваскрипта
Притисак на дугме даће вам детаљна упутства о начину коришћења сваке од ових секција, а можете се ослонити и на шта‑је‑ово текстове.
Попис наредбиПримедба
Комбинације пречица са тастатуре дате у овом поглављу јесу оне подразумеване. Могу, наравно, бити измењене.
Постоје неке корисне пречице које нису дате ни у једном од менија:
- F6
Поставља фокус на поље за унос у траци локације.
- Ctrl+.
Активира наредну страницу под језичком.
- Ctrl+,
Активира претходну страницу под језичком.
Трака менијаНеке ставке менија појављују се само ако су применљиве на фајл који је тренутно отворен у К‑освајачу. На пример, ставка → неће бити дата док је приказан садржај неке фасцикле.
К‑освајач има различите ставке менија према томе у ком је режиму, менаџера фајлова или прегледача. Ово поглавље описује само ставке у та два режима.
Када К‑освајач користи угнежђене компоненте (К‑делове), попут Гвенвјуа за приказивање слика или Окулара за ПДФ и постскрипт документе, ставке менија тих других програма стопљене су у К‑освајачев мени. Помоћ за ове додатне ставке можете наћи у приручнику датог угнежђеног програма.
- → (Ctrl+N)
Отвара још један прозор К‑освајача.
- → (Ctrl+T)
Отвара још један језичак К‑освајача, с празном страницом.
- → (Alt+O)
Поставља фокус на поље за унос у траци локације.
- → (Ctrl+O)
Отвара фајл преко КДЕ‑овог фајл дијалога.
- →
Отвара подмени за уписивање текуће сесије (отворених језичака и прозора) ради лаког навраћања, управљање сесијама и пребацивање између раније сачуваних.
- →
Шаље е‑поштом везу ка тренутној локацији.
- →
Шаље е‑поштом изабрани фајл као прилог.
- → (режим прегледача преко КХТМЛ‑а)
Јавља се само док је приказана веб страница са позадинском сликом. Отвара дијалог Сачувај као..., како бисте позадинску слику сачували на свом рачунару.
- → (режим прегледача)
Јавља се само при приказу документа или веб странице. Дијалог Сачувај као... вам омогућава уписивање копије на ваш рачунар.
- → (режим прегледача)
Слично као , али за коришћење са веб сајтом који користи оквире.
- → (Ctrl+P)
Штампање.
- → (режим прегледача)
Штампај изабрани оквир веб странице.
- →
Приказује списак програма инсталираних на систему који су придружени МИМЕ типу тренутног УРЛ‑а.
- → (Ctrl+Q)
Затвара овај примерак К‑освајача.
Примедба
Неке ставке из менија такође се могу наћи у менију на десни клик у слободној зони приказа.
- → (Ctrl+Z)
Каткад вам допушта да опозовете погрешну радњу.
- → (Ctrl+X)
Ставља изабране ставке у клипборд. Ако их потом налепите негде, биће премештене са првобитне на нову локацију.
- → (Ctrl+C)
Копира изабране ставке у клипборд.
- → (Ctrl+V) (режим прегледача)
Налепљује садржај клипборда у траку локације, ако је трака локације у фокусу.
- → (Ctrl+V) или → или → или → (режим менаџера фајлова)
Налепљује тренутно копиране или исечене ставке у текућу фасциклу. Ако клипборд не садржи фајлове или фасцикле, садржај клипборда (нпр. текст или слика) налепљује се као нови фајл.
- → (Ctrl+A) (режим прегледача)
Одабира цео текст на текстуалној или ХТМЛ страници која се прегледа. Затим текст можете копирати и налепити у уређивач текста.
- → (режим менаџера фајлова)
Ствара нови објеката (као што је фасцикла или текстуални фајл) у текућој фасцикли. За више детаља погледајте секцију о стварању ставки.
- → (F2) (режим менаџера фајлова)
Допушта вам да преименујете фајл или фасциклу без отварања дијалога .
- → (Del) (режим менаџера фајлова)
Премешта изабране ставке у фасциклу смећа.
- → (Shift+Del) (режим менаџера фајлова)
Брише изабране ставке.
- → (режим менаџера фајлова)
Отвара дијалог за уређивање типа фајла.
- → (Alt+Return) (режим менаџера фајлова)
Приказује дијалог својстава за тренутно изабране ставке.
- → → (Ctrl+S) (режим менаџера фајлова)
Заједно са наредбама одабирања , и , ово обезбеђује лак и моћан начин вишеструког одабирања фајлова.
Дозива једноставан дијалог у коме уписујете образац имена фајла, са џокерским знаковима * и ?. На пример, унос
*.htmlизабраће све фајлове који се завршавају са.html, док ће?a*изабрати имена фајлова која имају слово „a“ на другом месту.- → → (режим менаџера фајлова)
Поништава избор фајлова или фасцикли помоћу дијалога сличног оном на .
- → → (Ctrl+A) (режим менаџера фајлова)
Одабира све ставке у фасцикли. Затим их можете исећи или копирати, па налепити у неку другу фасциклу.
- → → (режим менаџера фајлова)
Поништава избор свих изабраних фајлова или фасцикли.
- → → (Ctrl+Shift+A) (режим менаџера фајлова)
Изврће тренутни избор.
- → (Ctrl+F) (режим прегледача)
Приказује траку претраге на дну текућег прозора. Почните да куцате да бисте нашли неку ниску на текстуалној или ХТМЛ страници коју прегледате.
- → (F3) (режим прегледача преко КХТМЛ‑а)
Налази следеће појављивање ниске на текстуалној или ХТМЛ страници.
- → (Shift+F3) (режим прегледача преко КХТМЛ‑а)
Налази претходно појављивање ниске на текстуалној или ХТМЛ страници.
- →
У режиму прегледача овај подмени садржи ставке за бирање угнежђених приказа, попут КХТМЛ‑а, КуТ‑вебенџина или угнежђеног напредног уређивача текста.
У режиму менаџера фајлова овај подмени садржи ставке за бирање начина приказа: са иконицама, сажето, детаљно, емулатор терминала, и други.
- →
Закључани приказ не може да мења фасцикле. Згодно у комбинацији са за истраживање многих фајлова из исте фасцикле.
- →
Повезује текући приказ са другима, у прозору са више приказа. Повезани приказ прати промене фасцикли у другим повезаним приказима. Ово је посебно корисно када се типови приказа разликују, нпр. стабло фасцикли и приказ у иконицама или детаљима, можда још и прозор емулатора терминала.
- → (F5)
Поново учитава.
- → (Esc)
Зауставља учитавање (нарочито корисно при прегледању Веба).
- → (Ctrl++), → (Ctrl+-) (режим прегледача преко КХТМЛ‑а)
Овим подешавате величину текста на страници, ако вам је тешка за читање. Колико ће добро ово радити зависи од конструкције веб странице.
- → (Ctrl+U) (режим прегледача преко КХТМЛ‑а)
Приказује изворни текст документа.
Расположиво само ако прегледате документ или ХТМЛ страницу.
- → (режим прегледача)
Приказује изворни текст оквира.
Расположиво само ако прегледате веб сајт који користи оквире. Налик на .
- → → → → → (режим прегледача преко КуТ‑вебенџина).
Ове ставке менија нуде различите радње за мењање величина ставки на страници.
- → (Ctrl+I) (режим прегледача преко КХТМЛ‑ом)
Приказује податке о документу, као што је УРЛ и ХТТП заглавља употребљена за добављање документа.
Расположиво само при приказу ХТМЛ странице.
- → (режим прегледача)
Допушта вам да изаберете кодирање за приказ ХТМЛ страница. Обично је најбољи избор подразумевано.
- → (режим менаџера фајлова)
Одређује да ли се ставке ређају по имену или по неком другом критеријуму, како је описано у одељак по имену „Подаци у приказу“.
обрће редослед ређања. ређа све фасцикле испред фајлова.
- → (режим менаџера фајлова)
Приказује додатне податке, како је описано у одељак по имену „Подаци у приказу“.
- → (режим менаџера фајлова)
Приказује симболички преглед садржаја фајла, у различитим режимима приказа.
- → (режим менаџера фајлова)
Приказује садржај текуће фасцикле груписан по опцији изабраној у менију (ради само у приказу са иконицама).
- → (Alt+.) (режим менаџера фајлова)
Приказује све скривене фајлове и потфасцикле у текућој фасцикли.
- → (режим менаџера фајлова)
Отвара дијалог својстава приказа.
- → (Alt+стрелица горе)
Пређите ниво изнад у хијерархији фасцикли, или изаберите фасциклу из подменија.
- → (Alt+стрелица лево)
Пређите на претходни приказ или изаберите претходно посећену ставку из подменија.
- → (Alt+стрелица десно)
Напред можете ићи само ако сте се претходно вратили назад.
- → (Alt+Home) (режим прегледача)
Иде на вашу домаћу страницу, како је задата на страници Опште дијалога за подешавање.
- → (Alt+Home) (режим менаџера фајлова)
Пребацује на вашу домаћу фасциклу, нпр.
/home/pera/.- → (режим менаџера фајлова)
Отвара фасциклу која садржи ваше програме.
- → (режим менаџера фајлова)
Мрежне фасцикле се јављају на посебном месту у К‑освајачу и Делфину, по имену „виртуелна фасцикла“. Више детаља о коришћењу ове фасцикле можете наћи у приручнику К‑мрежохвата.
- → (режим менаџера фајлова)
Отвара виртуелну фасциклу са свим модулима Системских поставки, у приказу иконица, детаља или по колонама. Изаберите ставку да бисте добили тај модул за подешавање у засебном прозору.
- → (режим менаџера фајлова)
Отвара вашу фасциклу са смећем.
- → (режим менаџера фајлова)
Отвара вашу фасциклу за самопокретање.
- → (Ctrl+Shift+H)
Даје приказ стабла вашег историјата прегледања у засебном прозору.
- →
Приказује подмени са УРЛ‑овима које сте најчешће посећивали. Ако изаберете неки, К‑освајач ће га отворити.
- →
Приказује подмени са УРЛ‑овима које сте недавно посећивали. Ако изаберете неки, К‑освајач ће га отворити.
- →
Приказује подмени са затвореним УРЛ‑овима које сте били посетили. Ако изаберете неки, К‑освајач ће га отворити. Овај подмени можете очистити помоћу .
Примедба
За потпунији опис ставки овог менија погледајте секцију овог упутства о употреби обележивача.
- → (Ctrl+B)
Додаје тренутни избор међу обележиваче.
- →
Ствара фасциклу обележивача с везама ка свим тренутно отвореним УРЛ‑овима у језичцима К‑освајача.
- →
Ствара нову фасциклу у обележивачима.
- →
Отвара уређивач обележивача.
- → (F4) (режим менаџера фајлова)
Отвара терминалски прозор Конзоле.
- → (Ctrl+F) (режим менаџера фајлова)
Отвара К‑налазач.
- → (режим менаџера фајлова)
Одавде можете ручно изабрати кодирање које користи удаљена веза.
Ако су инсталирани неки К‑освајачеви прикључци, мени садржаће још ставки. За више детаља, погледајте поглавље о прикључцима.
Поред уобичајених ставки КДЕ‑овог менија за подешавање, описаних у истоименом одељку Основа КДЕ‑а, К‑освајач има још и ове посебне ставке:
- →
Отвара мали текстуални приказ терминала, на дну главног прозора.
- → (Ctrl+Shift+F)
Пребацује К‑освајач у режим преко целог екрана, када прозор К‑освајача заузима цео екран и нема уобичајене декорације прозора. Да напустите овај режим кликните на иконицу Напусти цео екран на траци алатки, или притисните Ctrl+Shift+F.
- →
Отвара дијалог са свим инсталираним прикључцима (нпр. из КДЕ‑ових модула екстраопреме) и омогућава активирање жељених. Свим прикључцима може се приступити кроз мени
- →
Дијалог за подешавање провере правописа, у ком можете изменити поставке посебне за К‑освајач.
- → (Ctrl+Shift+L)
Дели приказ на леви и десни.
- → (Ctrl+Shift+T)
Дели приказ на горњи и доњи.
- → (Ctrl+Shift+W)
Уклања активни приказ.
- → (Ctrl+N)
Отвара још један прозор К‑освајача.
- → (Ctrl+Shift+D)
Отвара још један прозор К‑освајача, садржаја као и текући.
- → (Ctrl+T)
Отвара нову, празну страницу под језичком.
- → (Ctrl+D)
Удвостручава страницу под језичком.
- → (Ctrl+Shift+B)
Издваја текућу страницу под језичком у нови примерак К‑освајача.
- → (Ctrl+W)
Затвара текућу страницу под језичком.
- → (Ctrl+Shift+лево)
Премешта тренутни језичак једно место улево на списку.
- → (Ctrl+Shift+десно)
Премешта тренутни језичак једно место удесно на списку.
Поред уобичајених ставки КДЕ‑овог менија , описаних у одељку о помоћи у Основама КДЕ‑а, имаћете и ставку којом се можете навратити на уводне странице (које сте добили при првом покретању К‑освајача).
Питања и одговори- 12.1. Могу ли да покренем К‑освајач под другим менаџером прозора?
- 12.2. Где К‑освајач држи своје поставне податке?
- 12.3. Како могу да очистим фајл историјата?
- 12.4. Како да укључим, искључим или очистим кеш прегледача?
- 12.5. Како могу да изменим вредности прековремена која К‑освајач користи при прегледању Веба?
- 12.6. Како постављам своју „домаћу“ страницу — ону која се учитава по покретању?
- 12.7. Овде не могу да нађем одговор на моје питање.
12.1. | Могу ли да покренем К‑освајач под другим менаџером прозора? |
Само инсталирајте КуТ, КФ5 и К‑освајач, и покрените К‑освајач из свог омиљеног менаџера прозора. Требало би нормално да ради, а ако не (програмери КДЕ‑а не испитују често овај случај), пријавите проблем на http://bugs.kde.org; често помаже и да извршите kdeinit пре покретања К‑освајача. | |
12.2. | Где К‑освајач држи своје поставне податке? |
Углавном у фасцикли
Све поставке посебне по фасцикли стављају се у | |
12.3. | Како могу да очистим фајл историјата? |
Постоје два „историјата“:
ПримедбаТакође можете употребити програм Чистач (из модула | |
12.4. | Како да укључим, искључим или очистим кеш прегледача? |
Ако одаберете → у дијалогу покренутом путем → , добићете дијалог који вам допушта да искључите кеш, очистите га или му подесите величину, и измените смернице кеширања. | |
12.5. | Како могу да изменим вредности прековремена која К‑освајач користи при прегледању Веба? |
У Системским поставкама, категорија Мрежа на страници → . | |
12.6. | Како постављам своју „домаћу“ страницу — ону која се учитава по покретању? |
К‑освајач има „домаћу фасциклу“ у режиму менаџера фајлова, а „домаћу страницу“ у режиму прегледача. Ове поставке можете изменити покретањем → +Опште. К‑освајачеву почетну страницу у режиму менаџера фајлова задајете преко падајућег списка К‑освајач креће од:, избором једног од уводне странице, моје почетне странице, празне странице или мојих обележивача. У режиму прегледача, К‑освајач се покреће са уносом под Домаћа страница:. | |
12.7. | Овде не могу да нађем одговор на моје питање. |
Погледајте https://konqueror.org/faq/ или https://konqueror.org/contact/. Више информација можете наћи на Форуму заједнице КДЕ‑а и на К‑освајачевој страници на Корисничкој бази КДЕ‑а.. |
Заслуге и лиценцаК‑освајач. © 1999-2003, програмери К‑освајача:
- Давид Фор
(faure AT kde.org) програмер (делови, јаваскрипт, У/И библиотека) и одржавалац
- Симон Хаусман
(hausmann AT kde.org) програмер (радни оквир, делови)
- Михаел Рајхер
(michael.reiher AT gmx.de) програмер (радни оквир)
- Матијас Велк
(welk AT fokus.gmd.de) програмер
- Александер Нојндорф
(neundorf AT kde.org) програмер (списковни прикази)
- Михаел Браде
(brade AT kde.org) програмер (списковни прикази, У/И библиотека)
- Ларс Кнол
(knoll AT kde.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- Анти Коивисто
(koivisto AT iki.fi) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- Дирк Милер
(mueller AT kde.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- Питер Кели
(pmk AT post.com) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а, јаваскрипт)
- Валдо Бастијан
(bastian AT kde.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а, У/И библиотека)
- Матеј Кос
(koss AT napri.sk) програмер (У/И библиотека)
- Алекс Зепеда
(zipzippy AT sonic.net) програмер (У/И библиотека)
- Штефан Кулов
(coolo AT kde.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а, У/И библиотека, радни оквир за пробу на регресије)
- Ричард Мур
(rich AT kde.org) програмер (подршка за јаванске аплете)
- Дима Рогозин
(dima AT mercury.co.il) програмер (подршка за јаванске аплете)
- Вин Вилкс
(wynnw AT calderasystems.com) програмер (подршка менаџера за јаву 2 и друга важна побољшања за подршку аплета)
- Хари Портен
(porten AT kde.org) програмер (јаваскрипт)
- Штефан Шимански
(schimmi AT kde.org) програмер (подршка Нетскејпових прикључака)
- Карстен Пфајфер
(pfeiffer AT kde.org) програмер (радни оквир)
- Џорџ Стајкос
(staikos AT kde.org) програмер (подршка за ССЛ, Нетскејпови прикључци)
- Давит Алемајеху
(adawit AT kde.org) програмер (У/И библиотека, подршка за аутентификацију)
- Торстен Ран
(rahn AT kde.org) графика и иконице
- Торбен Вајс
(weis AT kde.org) аутор КФМ‑а
- Јозеф Венингер
(kde AT jowenn.at) програмер (радни оквир навигационог панела)
- Штефан Бинер
(binner AT kde.org) програмер (разноразно)
- Лео Саверник
(l.savernik AT aon.at) контрола приступа јаваскриптом, проширења смерница по домену, мотор за рендеровање ХТМЛ‑а
- Жермен Гаран
(germain AT ebooksfrance.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- Зaк Расин
(zack AT kde.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- Тобијас Антон
(anton AT stud.fbi.fh-darmstadt.de) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- Лубош Луњак
(l.lunak AT kde.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- Максим Орлович
(maksim AT kde.org) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а, јаваскрипт)
- Алан Сандфелд Јенсен
(kde AT carewolf.com) програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а)
- програмери Епловог Сафарија
програмер (мотор за рендеровање ХТМЛ‑а, јаваскрипт)
- Кос Вризен
(koos.vriezen AT xs4all.nl) програмер (подршка за јаванске аплете и друге угнежђене објекте)
- Ајвор Хјуит
(ivor AT ivor.org) програмер (Адблокови филтери)
- Едуардо Роблес Елвира
(edulix AT gmail.com) програмер (радни оквир)
© документације 2000-2003
Ерван Лоасан
(erwan AT loisant.org)Памела Робертс
(pamroberts AT blueyonder.co.uk)
За КДЕ 3.2 документацију ажурирао Филип Родригез (phil AT kde.org)
Пробно читао документацију за КДЕ 4.11 Дејвид Палсер (davidpalser179 AT btinternet.com).
Превео Драган Пантелић (falcon-10 AT gmx.de).
Документација се даје на коришћење под условима Гнуове Лиценце слободне документације.
Програм се даје на коришћење под условима Гнуове Опште јавне лиценце.