
Ауторска права © 2001, 2002, 2005, 2006 Бернд Јоханес Вибен, Памела Робертс, Ан Мари Мафу
К‑калк је калкулатор за окружење радне површи. Може се користити у једноставном режиму, за основне аритметичке операције, али и у напреднијим режимима, за научна и статистичка израчунавања, као и за баратање бројевним системима.
Садржај

К‑калк пружа много више математичких функција него што се види на први поглед. Проучите секцију о пречицама с тастатуре и режимима у овом приручнику да бисте сазнали више о расположивим функцијама.
У додатак уобичајеној функционалности већине научних калкулатора, К‑калк пружа и следеће могућности вредне истицања:
Тригонометријске функције, логичке операције, и статистичка израчунавања.
Исецање и налепљивање бројева са и на екран К‑калка.
Стек резултата, преко кога можете згодно позивати претходне резултате.
Можете да подесите боје и фонт екрана.
У дијалогу за подешавање можете да подесите тачност с којом К‑калк рачуна, број приказаних цифара и број децимала.
К‑калк пружа велики број корисних свеза тастера, које олакшавају коришћење К‑калка без уређаја с показивачем.
Савет: притискањем (и држањем) тастера Ctrl, видећете за свако дугме придружену свезу тастера.
Примедба
К‑калк користи инфиксну нотацију, која се учи у школама као правилан редослед операција; ово је насупрот тренутном извршавању, које користе многи једноставни калкулатори.
Забавите се са К‑калком!
Бернд Јоханес Вибен

Општа употреба је једноставна и слична начину функционисања већине обичних научних калкулатора, али запазите следеће специјалне могућности К‑калка:
- Стек резултата
Сваки пут кад кликнете левим на дугме или притиснете тастер Enter или =, приказани резултат бива уписан у К‑калков стек резултата. Кроз стек резултата можете се кретати тастерима Ctrl+Z и Ctrl+Shift+Z.
- Функција процента
Функција процента ради донекле другачије него на већини калкулатора. Међутим, кад се једном схвати, њена проширена функционалност показује врло корисном. За детаље погледајте секцију о функцији процента.
- Исецање и налепљивање
Пречица Ctrl+C копира приказани број у клипборд.
Пречица Ctrl+V налепљује садржај клипборда на екран, под условом да је правилан број у покретном зарезу.
Још увек је могуће копирати и налепљивати кликтањем на К‑калков екран, али може бити избачено из будућих издања.
- Напредне функције
Кад први пут покренете К‑калк, биће приказана само дугмад за основне аритметичке операције.
Кроз мени могуће је изабрати режим рада: једноставан, научни, статистички или бројевни системи. Имајте у виду да ће се ови режими помало мењати са будућим издањима К‑калка.
- Распоред дугмади
У напредним режимима многа дугмад имају секундарни распоред, како би се обезбедио лак приступ свим функцијама К‑калка. Кликните на дугме или притисните пречицу Ctrl+2 да учините секундарни распоред видљивим.

У овом режиму, лева колона дугмади додељена је тригонометријским функцијама:
дугмад | функција |
---|---|
Улази у хиперболички подрежим. На пример, даје синус хиперболички, sinh. | |
Рачуна синус. | |
или | Рачуна инверзни синус. |
Рачуна косинус. | |
или | Рачуна инверзни косинус. |
Рачуна тангенс. | |
или | Рачуна инверзни тангенс. |
Рачуна логаритам за основу 10. | |
или 10x | Рачуна 10 на x. |
Рачуна природни логаритам (логаритам за основу e). | |
или ex | Рачуна e (основа природног логаритма) на x. |
Друга колона има дугмад за алгебарске функције:
дугмад | функција |
---|---|
Рачуна остатак у еуклидском дељењу. | |
или | Целобројно дељење (цео део количника). |
Рачуна реципрочну вредност броја. | |
или | Рачуна број различитих подскупова величине другог операнда елемената из скупа величине првог операнда (биномни коефицијенти). |
Рачуна производ свих позитивних целих бројева мањих или једнаких датом целобројном операнду (факторијел). | |
Рачуна x на квадрат. | |
или | Рачуна квадратни корен из x. |
x степеновано са y. | |
xy или x1/y | x степеновано са 1/y. |
Рачуна x на трећи степен (куб). | |
или | Рачуна трећи (кубни) корен из x. |
Рачуна производ првог операнда и степена базе десет другог операнда. |

У овом режиму, лева колона дугмади додељена је статистичким функцијама:
Највећи део функционалности у овом режиму врти се око дугмета . Списак бројевних података стварате тако што уносите бројеве у калкулатор и притискате дугме . На екрану је дат секвенцијално растући број, који указује на положај ставке на списку података. Традиционални калкулатор складишти само три вредности за статистичке функције: број дискретних ставки на списку, збир свих ставки и збир квадрата свих ставки. К‑калк се овде разликује по томе што заиста складишти све дискретне вредности, тако да можете израчунати и медијан података.
дугмад | функција |
---|---|
Враћа број унетих ставки. | |
или | Приказује збир свих унетих ставки. |
Приказује средњу вредност унетих ставки. | |
или | Приказује збир квадрата унетих ставки. |
σN | Приказује стандардну девијацију (n). |
σN или σN-1 | Приказује стандардну девијацију популације (n-1). |
Приказује медијан. | |
Уноси ставку. | |
или | Брише последњу унесену ставку. |
Чисти складиште унесених ставки. |
Наредне две колоне садрже дугмад са тригонометријским и алгебарским функцијама, описаним у одељку о научном режиму.

Овај режим садржи дугмад и функције за бинарно, хексадекадно, октално и декадно рачунање.
Бројевни систем бирате радио дугмадима на десној страни. На пример, хексадекадни број уносите тако што изаберете радио дугме Хекс., па унесете цифре, укључујући и слова до за бројеве веће од 9. Ако потом желите да видите број бинарно, само изаберите Бин..
Бинарни, октални и хексадекадни бројеви могу се приказати као групе цифара раздвојених празнинама. Ово груписање може да побољша читљивост бројева. На пример, хексадекадни број AF1C42 може да се прикаже као AF 1C 42, са размаком између сваке две цифре. Груписање се може искључити или наштеловати. Идите на → да позовете дијалог за подешавање и на страници Опште измените ову поставку.
Може вам одговарати да видите појединачне битове, тако што изаберете из менија .
Овај режим даје наредне логичке операторе:
дугмад | функција |
---|---|
Два броја се уводе у логичку конјункцију. | |
Два броја се уводе у логичку дисјункцију. | |
Два броја се уводе у ексклузивну логичку дисјункцију. | |
Леви помак вредности. | |
Десни помак вредности. | |
Јединични комплемент. |
Друга колона садржи дугмад са алгебарским функцијама, описаним у одељку о научном режиму.
Трећа колона, са дугмадима до , активна је само у хексадекадном режиму.

К‑калк подржава операције с меморијом какве дају стандардни калкулатори, као и шест места за држање константи.
К‑калк може да памти резултате операција место вас, ради употребе у наредним рачунањима. Овим функцијама приступате преко дугмади , , и .
Дугме складишти у меморију тренутно приказани резултат.
Дугме додаје текући резултат вредности у меморији. На пример, ако сте ускладиштили 20, а текући резултат је 5, по притиску на ово дугме меморија ће садржати 25. Ако је меморија празна, понаша се као дугме , просто складиштећи резултат.
Дугме добавља вредност ускладиштену у меморији и ставља је на екран.
Дугме чисти меморију.
Ако је вредност ускладиштена у меморији, на траци стања се види једно M, поред показатеља режима калкулатора.
Шест дугмади за константе, до , виде се само када је активирана ставка Дугмад константи у менију на траци менија. Доступна су у научном и статистичком режиму.
Вредност складиштену у константи можете видети тако што лебдите показивачем миша над дугметом.
За складиштење броја приказаног на екрану К‑калка као једне од шест константи, прво притисните дугме , па једно од дугмади до .
За уношење вредности складиштене под константом у рачун, притисните жељено дугме ( до ) и одговарајући број ће се појавити на екрану.
Можете мењати етикете дугмади константи, како бисте лакше запамтили које дугме даје коју константу. Кликните десним дугметом миша на једно од дугмади од до , и искочиће мени у којем можете изабрати Постави име.
Постоје многе предефинисане константе (већином физичке) које се могу ставити на дугмад до , тако што из искачућег менија који се позива десним кликом на дугме константе изаберете Изабери са списка. Мада се предефинисаним константама може приступити и преко менија у траци менија, складиштење на дугмад константе је врло практично ако се вредност често користи.

Ради једноставнијег уноса са тастатуре при рачунању, К‑калк има једнотастерске пречице за већину функција. На пример, уносом 7R
или 7r
рачунате реципрочну вредност од 7 (1/7).
Током рачунања, увек можете притиснути Ctrl да би свако дугме показало своју свезу тастера.
тастер | функција | напомене |
---|---|---|
H | Хиперболичко, нпр. за sinh. | |
S | ||
C | ||
T | ||
N | Логаритам за основу e. | |
L | Логаритам за основу 10. | |
Ctrl-2 | Друга функција за ово дугме. На пример, ако желите arcsin откуцајте Ctrl-2 s . | |
\ | Изврће знак. | |
[ | ||
^ | ||
! | Факторијел. | |
E | x 10y | Изложилац. |
< | Леви помак. | |
> | Десни помак. | |
& | Логичко И. | |
x или * | Множење. | |
/ | Дељење. | |
D | Унос ставке у статистичком режиму. | |
| | Логичко ИЛИ. даје КСИЛИ. | |
R | Реципрочно. | |
Enter | ||
Return | ||
Backspace | Брише последњу цифру. | |
PageUp | Чисти. | |
Escape | Чисти. | |
PageDown | Чисти све. | |
Del | Чисти све. | |
: | Остатак при дељењу. | |
Alt+1 до Alt+6 | Позива вредност складиштену у до . |

- даје остатак при дељењу приказаног броја са следећим унесеним бројем.
22 Mod 8 =
даје резултат 6.22.345 Mod 8 =
даје резултат 6.345.- даје целобројни резултат дељења приказаног броја са следећим унесеним бројем.
22 Shift IntDiv 8 =
даје резултат 2.22.345 Shift IntDiv 8 =
такође даје 2.

Као замена за , дугме тумачи последњу изведену операцију овако:
Ако је крајњи оператор + или -, други аргумент се схвата као проценат првог операнда.
Ако је крајњи оператор *, резултат множења се дели са 100.
Ако је крајњи оператор /, даје леви операнд као проценат десног операнда.
У свим осталим случајевима, даје исти резултат као .
- Примери:
150 + 50 %
даје 225 (150 плус 50 процената од 150)42 * 3 %
даје 1.26 (42 * 3 / 100)45 / 55 %
даје 81.81... (45 је 81.81... процената од 55)

- помиче улево (множи са 2) целобројни део приказане вредности n пута, где је n следећи унесени број, и даје целобројан резултат (основа се поставља на Бин.):
10 Lsh 3 =
даје 80 (10 три пута помножено са 2).10.345 Lsh 3 =
такође даје 80.- помиче вредност удесно (целобројно дели са 2) n пута.
16 Rsh 2 =
даје 4 (16 двапут подељено са 2).16.999 Rsh 2 =
такође даје 4.

Функције , и изводе битске логичке операције, те су смисленије ако је основа постављена на Хекс., Окт. или Бин. пре него на Дек.. У следећим примерима основа је постављена на Бин..
- изводи јединични комплемент (обрће битове).
101 Cmp
даје 111...111010.- изводи логичко И.
101 AND 110 =
даје 100.- изводи логичко ИЛИ.
101 OR 110 =
даје 111.- изводи логичко КСИЛИ (ексклузивно ИЛИ).
101 XOR 110 =
даје 11.

- 4.1. Како да добијем e, Ојлеров број?
- 4.2. Како да имам две фиксне цифре после тачке?
- 4.3. Шта је са тачношћу?

Кратак преглед неких посебних ставки менија у К‑калку:
- →
π, Ојлеров број, златни пресек.
- →
Брзина светлости, елементарно наелектрисање, импеданса вакуума, пермеабилност вакуума, диелектричност вакуума.
- →
Планкова константа, елементарно наелектрисање, константа фине структуре.
- →
Болцманова константа, јединица атомске масе, моларна гасна константа, Штефан-Болцманова константа, Авогадров број.
- →
Гравитациона константа, убрзање Земљине теже.
- →
Приказује дугмад за једноставна израчунавања.
- →
Приказује тригонометријску и научну дугмад.
- →
Приказује статистичку дугмад.
- →
Приказује логичку дугмад и омогућава мењање бројевних система.
- →
Приказује дугмад константи. Доступна су у научном и статистичком режиму.
- →
Приказује поље за уређивање битова. Кликните на бит да га измените. Доступно само у режиму бројевних система.
К‑калк такође има уобичајене меније , , и . Детаље о њима потражите у Основама КДЕ‑а, одељак о менијима.

© на К‑калк:
Бернд Јоханес Вибен, 1996–2000
тим КДЕ‑а, 2000–2008
Иван Теран 2008–2013
Бернд Јоханес Вибен
(wuebben AT kde.org)
Иван Теран
(eteran AT alum.rit.edu)
Еспен Санд
(espensa AT online.no)
Крис Хауелс
(howells AT kde.org)
Арон Џ. Сајго
(aseigo AT kde.org)
Чарлс Семјуелс
(charles AT altair.dhs.org)
Дејвид Џонсон
(david AT usermode.org)
К‑калк је инспирисан програмом xfrmcalc Мартина Бартлета, чији је мотор стека још увек део К‑калка.
© на документацију, 2001, 2002, 2005, 2006, 2010:
Бернд Јоханес Вибен
(wuebben AT kde.org)
Памела Робертс
(pamroberts AT blueyonder.co.uk)
Џесика Хол
(jhall AT kde.org)
Ан Мари Мафу
(annma AT kde.org)
Ајке Крумбахер
(eike.krumbacher AT x-eike.de)
Превео Драган Пантелић (falcon-10 AT gmx.de)
.
Документација се даје на коришћење под условима Гнуове Лиценце слободне документације.
Програм се даје на коришћење под условима Гнуове Опште јавне лиценце.